POPLAVA
Ka da sam prvi put prolistala ovu slikovnicu za oko su mi prvo zapele ilustracije. Jednostavne crne ilustracije na bijeloj podlozi upotpunjene s malo žute i plavom bojom. Baš su mi se svidjele. A onda sam počela čitati slikovnicu i otkrila koliko je zaista odlična. U jednom gradu jednoga dana odnekuda krene izvirati voda i širiti se po ulicama. U početku to životinjama koje tamo žive nije bio problem, one veće počele su nositi čizme, a one manje pronašle su odgovarajuća prijevozna sredstva. Za to malo vode, čini se, nitko nije mario. Bio je to sjajan izgovor za nošenje gumenih čizama. Grad je nastavio živjeti uobičajenim ritmom. Malo gore. Malo dolje. Naposljetku, bilo je to samo malo vode. No dan za danom voda je rasla i počela prodirati u škole i kuće, a životinjama je postajalo sve teže obavljati svakodnevne aktivnosti no i dalje se nitko nije bunio. Samo su se čudili.. I tada, tada je voda došla do grla. Doslovno i figurativno. Životinjama je život postao težak i odlučile su
